Finansije i Osiguranje - Srbija

Pet državnih firmi ne može bez pomoći

Ukupan neto gubitak pet državnih preduzeća: „RTB Bora”, „Petrohemije”, „Azotare”, Metanolsko-sirćetnog kompleksa Kikinda i „Srbijagasa”, u 2015. godini bio je oko 20 milijardi dinara, ili 163 miliona evra. Osim „Srbijagasa”, nijedno od ovih preduzeća, za sada, ne može da posluje dugoročno održivo i poboljša finansijski položaj, izjavio je juče Miladin Kovačević, saradnik časopisa „Makroekonomske analize i trendovi”.

Predstavljajući u Privrednoj komori Srbije analizu rentabilnosti i finansijskog položaja ovih preduzeća iz novog izdanja biltena Ekonomskog instituta, Kovačević je ukazao da je Fiskalnom strategijom za 2017. godinu vlada predvidela nastavak podrške „Srbijagasu”, kao i budžetske pozajmice „RTB Boru” u iznosu od dve milijarde dinara.

Prema njegovim rečima, u Fiskalnoj strategiji za 2016. nisu navedeni podaci koji bi bili uporedivi sa podacima za 2017. o podršci ovim javnim preduzećima.

– Da li će predviđenih oko tri odsto bruto domaćeg proizvoda prosečno godišnje do kraja 2019. za subvencije, budžetske pozajmice i garancije biti dovoljno da se saniraju ova i druga javna preduzeća, zavisiće pre svega od ukupnog rasta privrede i uspeha njihovog restrukturiranja – kazao je Kovačević.

Osim „Srbijagasa”, sva posmatrana preduzeća u 2015. godini ostvarila su negativan rezultat poslovanja, odnosno neto gubitak od 20 milijardi dinara, što je 163 miliona evra, ili oko 0,5 odsto BDP Srbije u toj godini.

Posmatrano pojedinačno, najveći gubitak ostvarila je „Topionica i rafinacija bakra Bor” – 4,6 milijardi dinara, a cela grupa „RTB Bor” 13,8 milijardi dinara, ili 0,3 odsto BDP-a za 2015.

Neto dobitak „Srbijagasa”, jedinog preduzeća iz ove grupe koje je poslovalo sa dobitkom, iznosio je oko tri milijarde dinara. Kada je reč o primarnoj, poslovnoj rentabilnosti, poslovni dobitak – kao razlika između poslovnih prihoda i poslovnih rashoda, bez finansijskih, neposlovnih i vanrednih rashoda – ostvarila su samo „Petrohemija” i „Srbijagas”.

Matično preduzeće „RTB Bor” prikazalo je u 2015. skroman poslovni dobitak od oko 108 miliona dinara, ali ukupan poslovni gubitak celokupne grupe „RTB Bor” iznosi 4,2 milijarde dinara. Uzrokovan je prvenstveno niskom cenom bakra praćenom porastom cene električne energije u 2015. sa akcizom od 7,5 odsto.

Pojedinačno najveći poslovni gubitak od pet milijardi dinara ostvarila je „Azotara Pančevo”, što je više od gubitka celokupne grupe „RTB Bor”. Istovremeno ovo preduzeće je 2015. godine dobilo stimulans od oko 3,5 milijardi dinara (otpis dugova) što je ublažilo inače lošu sliku rentabiliteta i rezultiralo u neto gubitku od oko 2,3 milijarde dinara.

Autori ove analize ukazuju da bi „Topionici” i rudniku bakra „Majdanpek”, uz postojeću rentabilnost, bila potrebna 31 godina da postojećim gotovinskim prilivom isplate svoje dugove. I to pod uslovom da se oni u istom periodu ne povećavaju, a stanje likvidnosti i zaduženosti nije značajnije bolje ni u ostalim preduzećima iz ove grupe. Izuzetak je „Srbijagas”.

Prema Kovačevićevim rečima, za održavanje tekuće likvidnosti ovih pet preduzeća nedostaje 257 milijardi dinara, što je oko 2,1 milijarda evra, odnosno 6,4 odsto svega stvorenog (BDP) u 2015. godini.

– Toliki novac ova preduzeća ne mogu sama da stvore da bi bila likvidna i vraćala dugove – kazao je on i dodao da su gubici iz ranijih godina premašili vrednost njihovog osnovnog kapitala.

Ukupan iznos neto duga za posmatranu grupu preduzeća iznosi 405 milijardi dinara ili 3,4 milijarde evra, što je 10 odsto BDP-a u 2015. Ako bi taj dug preuzela država kroz konverziju u vlasništvo, godišnje bi opteretila budžet sa oko 330 miliona evra, što je jedan odsto BDP, kazao je Kovačević i podsetio da je u budžetu za 2016. preuzeto oko 190 miliona evra duga „Srbijagasa” i aktivirane su garancije za to preduzeće.

Kovačević je zaključio da se ovi problemi ne mogu rešavati preko noći i da Fiskalna strategija vlade za 2017. predviđa nastavak podrške „Srbijagasu” i „RTB Boru” u iznosu od dve milijarde dinara.

Budžet za 2017. umeren i realan

Predlog budžeta za 2017. godinu je umeren  i realan, a ostaje da se vidi da li će biti usvojen u Skupštini, ocenio je Stojan Stamenković, koordinator istraživanja „Makroekonomskih analiza i trendova.”

Prema njegovim rečima, dobro je što je u Predlogu budžeta procenjeno da će privredni rast biti tri odsto, iako će on možda biti i veći.

Stamenkovićeva je procena da će privredni rast u 2017. iznositi oko 3,5 odsto.